Život u skladu sa vrednostima.

  Kada smo razgovarali, Olja Karleuša je otvarala svoja vrata prošlosti i sećanja, vodeći nas kroz svaki trenutak koji je oblikovao njen život i umetnost. Govorila je mirno, ali svaka rečenica nosila je težinu godina rada, izazova i pobeda. Njen glas, koji je toliko puta donosio utehu publici, u tihim trenucima razgovora nosio je priče o snazi, istrajnosti i vrednostima koje je od malih nogu negovala. Umetnost nije samo glas koji odzvanja kroz note, niti samo pesma koja se peva iz srca – ona je mnogo više od toga. Umetnost je ogledalo duše, način na koji jedan čovek može da dotakne drugoga, da ga uteši, da mu pomogne da pronađe snagu tamo gde je mislio da je nema. Malo je onih koji su tu snagu umeli da prenesu kao Olja Karleuša – žena čiji glas ne nosi samo tonove već i priču, osećanja, i nadu. Pevačica, pravnica i žena koja je kroz godine gradila ne samo karijeru već i mostove između umetnosti i publike. Njen put nije bio lak, ali je svaka prepreka bila samo još jedan stepenik ka ...

  Časopis „Život u skladu sa vrednostima ” Tihe reči koje leče: Život u znaku knjige, kulture i saosećanja”                                            Priredio: Veselin Mandarin                                          Gost: Dunja Brkin Trifunović U vremenu u kojem reči sve češće gube svoju dubinu, a vrednosti bivaju potisnute brzinom i površnošću svakodnevice, postoje ljudi koji postojano i tiho čuvaju ono najvažnije – kulturu smisla, poštovanje reči i veru u čoveka. Među njima je i naša sagovornica, rođena 1985. godine u Banatskoj Topoli, selu na severu Banata, gde započinje priča jedne tihe snage, upornosti i unutrašnje svetlosti. Već u detinjstvu, koje opisuje kao divno i bezbrižno, knjige su bile njen prvi i najvažniji prozor u svet. One su joj bile utočište, ...

U vremenu kada se svet ubrzano menja, a granice između stvarnog i virtuelnog postaju nejasne, dr Ljiljana Tedin stoji kao simbol nečeg večnog i istinskog — posvećenosti zdravlju, razumevanju i umetnosti kao načinu života.  Rođena 16. jula 1982. godine u Pirotu, ona je od najranijih dana nosila u sebi plamen koji nije samo želja za profesionalnim uspehom, već duboka potreba da dotakne život i dušu svakog čoveka kroz svoj poziv. Stomatologija za nju nije samo tehnički zanat. To je umetnost koja zahteva više od znanja — traži saosećanje, strpljenje i sposobnost da vidiš čoveka iza osmeha. Jer zdrav osmeh nije samo odraz zdravlja tela; on je ogledalo unutrašnje harmonije i snage. U svakoj osobi ona traži celinu, a ne samo problem koji treba rešiti. Njena posvećenost radu i ljubav prema ljudima koja iz toga izvire oblikovala je ne samo njenu karijeru, već i njeno gledište na svet. U doba kada digitalni svet postavlja nove izazove našem mentalnom zdravlju, dr Ljiljana jasno prepoznaje op...

  Osvrt na umetnički opus Zorice Markov  Boje koje dišu, tišina koja govori U vrtlogu savremenog sveta, gde reči ponekad gube težinu, a slike se roje bez duše, umetnost Zorice Markov pojavljuje se kao tiha, ali neumoljiva pesma života. Njen rad nije samo vizuelni doživljaj — on je iskustvo, dah, iznutra progovorena priča boja i oblika što šapuću kroz tišinu. Svaki njen potez kista deluje kao odjek duboke emocije, kao da se boje stapaju sa njenom dušom i postaju puls sveta. U njenim slikama nema praznine — one su ispunjene slojevima prošlosti, nade i unutrašnjih sukoba, kao talasi koji se prelamaju na obali naše svesti. Tamo gde drugi vide samo platno, Zorica stvara svetove. Svaki sloj boje nosi svoju tišinu, svoju priču, svoje disanje. Ona ne slika da bi ukrasila zid. Slika da bi otkrila nevidljivo. Da bi rasvetlila ono što često ostaje u senci — prolaznost i večnost, svetlost i tamu, lomove i celinu. Njena paleta nije samo izbor boja, već je mapa unutrašnjih pejzaža, ...

Portret Anđele Bunoš – žene koja razume tišinu, nosi svetlo i piše iz tame U zemlji u kojoj se svakodnevno dižu buke, padaju maske i guše prave vrednosti, postoji tiha, ali snažna pojava — mlada žena koja govori bez da viče, koja piše bez da se pravda, i koja svojim rečima gradi ono što mnogi samo prepisuju: autentičnost . Zove se Anđela Bunoš. Rođena je 2. oktobra 1998. u Beogradu, a po obrazovanju je master učitelj. Ali kad se piše o njoj, obrazovanje je samo početak. Jer ona nije samo neko ko prenosi znanje — ona je neko ko prenosi svest . O životu, o emocijama, o boli, o ženi koja je proživela mnogo, ćutala još više — i iz svega toga stvorila svoj glas . Anđela piše. Ne zato što želi pažnju, niti zato što misli da zna sve odgovore. Piše jer ne može da ne piše . Jer kad bi ćutala, ostala bi zatrpana svim onim što se godinama skupljalo — neizgovoreno, zaboravljeno, potisnuto. „Pisanje mi je beg od realnosti. Ali i moja realnost je beg od onoga što društvo zove normalnim. Ja p...