Život u skladu sa vrednostima sa Veselinom Mandarinom – Gost: Tamara Tomić

Tamara Tomić – Život u službi drugih, u ravnoteži medicine, umetnosti i majčinstva

 Postoje ljudi čije životne priče odišu tihom snagom, iskrenom humanošću i dubokom posvećenošću, a da pritom ne traže pažnju ili aplauze. Njihova svakodnevica ispisana je delima, a ne rečima. Jedna od takvih osoba je i Tamara Tomić (devojačko Miškov), medicinska sestra iz Kikinde, čija profesionalna i lična priča predstavlja retko svedočanstvo o tome kako se kroz patnju, empatiju i ljubav prema ljudima gradi život u skladu sa najvišim vrednostima.

Tamara je rođena 11. juna 1993. godine u Kikindi, a detinjstvo je provela u mirnom i pitomom selu Bašaid. Danas sa porodicom živi u Banatskom Velikom Selu. Odrasla u okruženju gde su bliskost, međusobna podrška i jednostavne životne radosti imale najveću vrednost, ponela je iz svog doma temeljne osobine koje i danas oblikuju njen život i rad: iskrenost, saosećajnost i hrabrost.

Završila je srednju medicinsku školu u Zrenjaninu, opšti smer, i odmah se posvetila radu u zdravstvu. Već jedanaest godina je deo kolektiva Opšte bolnice u Kikindi, gde radi na jedinici intenzivnog lečenja. To nije samo radno mesto, već prostor u kojem svakodnevno pokazuje snagu svoje profesije, ali i duboko ljudsku stranu. U decembru ove godine navršiće tačno jedanaest godina radnog staža – godina ispunjenih teškim izazovima, ali i nebrojenim trenucima kada je njena briga, strpljenje i reč utehe bila ono što pacijentima daje nadu i snagu.

Svoj izbor zanimanja Tamara je u velikoj meri donela još u detinjstvu. Zbog zdravstvenih problema i tri operacije, od kojih je jedna bila estetske prirode, imala je priliku da rano upozna bolnički život iz perspektive pacijenta. Upravo ta iskustva ostavila su dubok trag i usmerila je ka medicini. „Kada prođeš kroz bolnicu kao dete, naučiš šta znači strah, ranjivost i potreba za pažnjom. Kasnije, kada stojiš pored kreveta pacijenta, setiš se sopstvenog bola i tada razumeš koliko malo može biti dovoljno – topla reč, nežan osmeh, iskren pogled – da se nečiji svet učini podnošljivijim.“

Za Tamaru, empatija je temelj medicinske profesije. Po prirodi je emotivna, otvorena i spremna da pomogne, a upravo te osobine smatra svojim najvećim prednostima u poslu. „Znanje je važno, iskustvo je presudno, ali bez empatije sve to gubi smisao“, ističe. „Naš posao nije samo da pratimo terapije i dijagnoze, već da budemo podrška ljudima koji se bore – ponekad za zdravlje, ponekad i za život.“

Kao majka dve devojčice, Tamara dodatno naglašava važnost odgovornosti i ličnog primera. Svakodnevno balansira između zahteva teškog posla i porodičnih obaveza, ali veruje da upravo u toj ravnoteži leži smisao života. „Moja deca su moj oslonac i moja inspiracija. One su podsetnik da sve što radim ima smisla i da je svaka borba vredna ako nekome pruža sigurnost i ljubav.“

Osvrćući se na širu sliku društva, Tamara jasno iznosi stav o slobodi izražavanja i ulozi medija. „Danas ljudi često veruju da imaju pravo da govore sve što im padne na pamet, čak i kada ih niko ne pita. Sloboda izražavanja jeste temelj svake slobodne zajednice, ali ona ne može postojati bez granica pristojnosti i poštovanja. Svi grešimo, i niko nema pravo da sudi drugome, a da prethodno ne pogleda u sopstvene postupke.“ Dodaje da mediji, nažalost, često daju prostor onima koji su najglasniji, a ne onima koji imaju istinsku vrednost i šta da prenesu.

Za nju, reč i umetnost imaju posebnu snagu. Duboko veruje da pisana reč može da bude oslonac i uteha, ali da ništa ne može da zameni ljudsku blizinu i razgovor. „Čovek ne bi trebalo da prolazi kroz teškoće sam. Važno je da potražimo pomoć kada je potrebna i da imamo nekoga ko će biti iskreno uz nas.“ Upravo zato mladima poručuje da ne ćute: „Podelite svoje brige sa nekim kome verujete. Sigurno ćete naići na razumevanje i pomoć.“

Osim medicine, Tamara je pronašla još jednu strast – umetnost šminkanja. Nedavno je završila obuku i postala profesionalni makeup artist. Za nju je šminkanje više od estetike – to je način da istakne lepotu, samopouzdanje i jedinstvenost svake žene. „Šminkanje me opušta i ispunjava. Uživam u trenutku kada žena u ogledalu vidi sebe na nov način, kada joj samopouzdanje zasvetli u očima. To je za mene najlepši deo ovog posla – videti osmeh i sigurnost koja se rodi iz te male umetničke intervencije.“

Iako svakodnevno radi u zahtevnim i stresnim uslovima intenzivne nege, Tamara ne zaboravlja da su jednostavne stvari najvrednije. „Smeh je najbolji lek za dušu“, kaže kroz osmeh. „Volim ljude koji umeju iskreno da se šale, koji se od srca smeju i još iskrenije grle. To su lekovi koji nisu zapisani na receptu, ali ponekad leče više od svega drugog.“

Kroz svaku rečenicu i gest, Tamara pokazuje da život u skladu sa vrednostima ne znači život bez izazova, već naprotiv – život u kojem se kroz izazove oblikuje snaga, saosećanje i vernost sebi. Njena priča podseća da su prave vrednosti u jednostavnosti, u ljudskosti i u hrabrosti da se bude podrška drugima, i onda kada je najteže.

Tamara Tomić, žena koja spaja medicinu i umetnost, disciplinu i nežnost, profesionalizam i empatiju, svoj život gradi kao svedočanstvo da dobri ljudi ne samo da postoje, već svakodnevno čine da svet bude makar za nijansu bolji.