Život u skladu sa vrednostima.

  Neke priče ne počinju velikim događajima. Ne počinju trenutkom u kome se sve promenilo, niti jasnom tačkom preokreta. Počinju tiho, skoro neprimetno, u nizu malih odluka koje se godinama ponavljaju. Priča o Mladenu Srediću je upravo takva. To nije priča o brzom uspehu niti o želji da se bude ispred drugih. To je priča o čoveku koji je birao da ide svojim putem, čak i onda kada taj put nije bio najlakši ni najkraći. Mladen je oduvek imao poseban odnos prema radu. Ne kao prema obavezi koju treba obaviti, već kao prema nečemu što ga oblikuje. Rad je za njega bio način da se izrazi, ali i način da ostane čvrsto na zemlji. Postojala je ta unutrašnja potreba da se sve što započne uradi kako treba, bez obzira na okolnosti. Nije mu bilo važno da li će neko to odmah primetiti. Važno mu je bilo da on zna da je dao sve od sebe. Tokom godina učio je mnogo, ali ne na brz način. Njegovo znanje nije dolazilo iz potrebe da se pokaže, već iz želje da razume. Svaka nova faza, svaki novi izaz...