Život u skladu sa vrednostima sa Veselinom Mandarinom- Gost: Mladen Sredić

 Neke priče ne počinju velikim događajima. Ne počinju trenutkom u kome se sve promenilo, niti jasnom tačkom preokreta. Počinju tiho, skoro neprimetno, u nizu malih odluka koje se godinama ponavljaju. Priča o Mladenu Srediću je upravo takva. To nije priča o brzom uspehu niti o želji da se bude ispred drugih. To je priča o čoveku koji je birao da ide svojim putem, čak i onda kada taj put nije bio najlakši ni najkraći.

Mladen je oduvek imao poseban odnos prema radu. Ne kao prema obavezi koju treba obaviti, već kao prema nečemu što ga oblikuje. Rad je za njega bio način da se izrazi, ali i način da ostane čvrsto na zemlji. Postojala je ta unutrašnja potreba da se sve što započne uradi kako treba, bez obzira na okolnosti. Nije mu bilo važno da li će neko to odmah primetiti. Važno mu je bilo da on zna da je dao sve od sebe.

Tokom godina učio je mnogo, ali ne na brz način. Njegovo znanje nije dolazilo iz potrebe da se pokaže, već iz želje da razume. Svaka nova faza, svaki novi izazov donosili su mu priliku da se dodatno izgradi, ne samo kao profesionalac, već i kao čovek. Bilo je trenutaka kada se činilo da se stvari odvijaju sporo, možda i presporo u poređenju sa onim što je svet oko njega očekivao. Ali Mladen nikada nije verovao u poređenja. Znao je da svako ima svoj tempo i da se pravi temelji ne grade u žurbi.

Na tom putu bilo je i sumnji. Bilo je pitanja da li vredi ostajati dosledan u svetu koji često nagrađuje površnost. Bilo je trenutaka kada bi kompromis izgledao primamljivo, gotovo razumno. Ali on je uvek birao isto. Da ostane veran sebi. Da ne žrtvuje unutrašnji mir zarad spoljašnjeg priznanja. To nije bila laka odluka, ali je bila ispravna.

U njegovom radu postoji posebna pažnja prema detaljima. Ne ona opsesivna, već ljudska, promišljena. Kao da svaki korak nosi svest o tome da iza svakog rezultata stoji neko poverenje. Poverenje ljudi, poverenje vremena, poverenje u proces. Mladen to poverenje nikada nije uzimao olako. Uvek je postojala ta tiha ozbiljnost, ta posvećenost koja se ne vidi na prvi pogled, ali se oseća.

Iako ne govori mnogo o sebi, kroz njegov rad se jasno vidi ko je. Vidi se čovek koji ne beži od odgovornosti. Koji zna da preuzme težinu odluka i da stoji iza njih. Koji razume da se pravi kvalitet ne stvara preko noći i da se stabilnost gradi strpljenjem. Njegov profesionalni put nikada nije bio odvojen od njegovih ličnih vrednosti. Naprotiv, jedno je uvek hranilo drugo.

Uspeh za Mladena nikada nije bio spektakl. Nije ga zanimao trenutni sjaj. Uspeh je za njega bio osećaj da dan završi mirno, bez gorčine, bez sumnje da je nešto izdao. Bio je to osećaj da je ostao svoj. Da je radio pošteno, da nije preskakao korake, da nije pravio kompromise koji bi ga kasnije opterećivali.

U svetu u kome se često traži da budemo glasni, brzi i vidljivi, Mladen Sredić je izabrao drugačiji put. Put tišine, rada i doslednosti. I upravo zbog toga njegov put ima težinu. On pokazuje da je moguće graditi život i rad bez odricanja od sopstvenih vrednosti. Da je moguće ostati čovek u punom smislu te reči, čak i onda kada okolnosti to ne olakšavaju.

Priča o Mladenu nije priča koja se čita na brzinu. Ona traži da se zastane. Da se razmisli. Da se zapita šta zaista znači uspeh i koliko smo spremni da čekamo da bi nešto bilo izgrađeno kako treba. Za portal Život u skladu sa vrednostima, ova priča je važna upravo zbog toga. Jer podseća da vrednosti nisu apstraktna ideja, već svakodnevni izbor.

Mladen Sredić možda nikada neće biti najglasniji u prostoriji. Ali ono što on gradi ima trajanje. Ima težinu. Ima smisao. I u tome se krije njegova snaga.