Живот у складу са вредностима кроз писану реч са Веселином Мандарином – Гост: Жељко Марковић

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ: АФОРИЗМИ КАО ОДГОВОР НА ЖИВОТНЕ ИЗАЗОВЕ

Жељко Марковић, дипломирани економиста и афористичар, рођен је 1961. године у Мазочу код Фоче, а данас живи у Чачку. Након успешне каријере, сада је пензионер, али већ више од две деценије посвећен је писању афоризама. Објавио је три збирке, у којима оштроумно и духовито коментарише друштвене прилике.

Када је бирао факултет, угледао се на људе из своје породице и ближег окружења. У време његових студија, Економски факултет је пружао широк спектар могућности, омогућавајући дипломцима да се опробају у различитим професијама. Са друге стране, љубав према сатири родила се још у детињству. Најпре је слушао радио-емисије са сатиричним садржајем, потом пратио телевизијске програме и читао новине. Ипак, релативно касно, када су се стекли одговарајући услови, почео је и сам да пише афоризме.

Марковић верује да је природно да свако има право да изнесе своје мишљење у различитим окружењима – у породици, школи, на послу или у кафани. Међутим, када је реч о медијима, нарочито онима који имају велики утицај, потребно је водити рачуна ко добија простор. Он сматра да је наше друштво отишло у негативну крајност – медији су преплављени лошим вестима, што оставља озбиљне последице, посебно на младе. Дугогодишње бомбардовање негативним садржајима довело је до тога да постанемо јефтина радна снага, док је наша земља задобила полуколонијални статус.

Према његовим речима, да бисмо као друштво напредовали, медијску пажњу треба усмерити ка стручњацима из свих области, који могу понудити конкретна и корисна решења. Он истиче да смо већ 35 година у вишестраначком систему, а ипак нисмо изградили друштво са стабилним вредностима и високим стандардом. Разлог за то лежи у чињеници да се стручни људи не чују довољно, а одлуке се често доносе на основу површних и краткорочних интереса.

Марковић посебну пажњу посвећује питању менталног здравља младих. Он сматра да су породица и школа основа здравог друштва, али да су те две институције данас скоро потпуно потиснуте. Као резултат тога, млади све више губе ослонац, а друштво иде у правцу који није добар.

Лично искуство му је показало да уметност, а посебно писана реч, може бити изузетно значајна у тешким тренуцима. Управо у најтежим животним околностима почео је да пише афоризме, што му је помогло да преброди изазове са којима се суочавао.

Његова порука младима је јасна – уколико још увек могу да нађу ослонац у породици и школи, нека га негују. Најважније што могу да ураде јесте да раде на себи, стичу знање и усавршавају се. Врхунско знање, без обзира на област, пружа им шансу да реше највећи део својих проблема и постану независни од спољних утицаја и наметнутих вредности.

Са својим оштроумним афоризмима и критичким погледом на друштво, Жељко Марковић наставља да пише и анализира стварност, верујући да је промена могућа, али само уз труд, знање и праве вредности.