Живот у складу са вредностима кроз писану реч са Веселином Мандарином Гост: Миленко Дачевић

 Миленко Дачевић: О праву, слободи, друштву и вредностима

Миленко Дачевић, рођен 16. октобра 1987. године у Горажду, дипломирани је правник и студент другог циклуса студија Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву. 

Бави се политичком аналитиком, а поред тога је и песник. Његови ставови о праву, слободи мишљења, друштвеним вредностима и моралу одражавају дубоко промишљање и јасан критички став према савременом свету.

Право је најстарија друштвена наука. Оно регулише односе међу људима, успостављајући одређене системе вредности. Бити правник значи имати свеобухватно образовање, али и бити свестан да је процес учења и усавршавања непрекидан.

Слобода мисли представља једно од највећих достигнућа цивилизације. Утемељена је на напорима појединаца, почев од античких филозофа, а своју прву институционализацију добила је заступањем мислилаца попут Лока, Русоа и Монтескијеа. Данас је загарантована у свим универзалним и међународним актима – декларацијама, повељама, резолуцијама, уговорима – као и у најзначајнијим националним документима, међу којима је устав најважнији. Ипак, слобода мишљења може бити ограничена само у законом предвиђеним случајевима, када у својој апсолутности постаје противна одређеним друштвеним вредностима.

Друштво не сме постати ријалити. Јавни простор мора бити ослобођен засићености вулгаризмом, примитивизмом и декаденцијом у најразличитијим облицима. Култура, образовање и етика треба да буду у центру пажње, а не површне сензације.

Важно је уважавати и поштовати струку. Она пружа одговоре, доноси решења и поставља стандарде. Све остало је само интерпретација која ствара конфузију и обману.

Као песник, из личног искуства зна да читање оплемењује човека. Оно развија интелект, обликује сазнања и културно етаблира појединца. Човек који чита није само биће које преживљава – он тежи нечем већем, изван граница свакодневне егзистенције.

Предрасуде, стереотипи и стигматизација су непотребни, штетни и опасни. Они блокирају напредак, одузимају енергију, обезвређују друштво и враћају га уназад. Само директан, отворен и непосредан приступ омогућава проналажење решења и излаз из кризе.

Савремено друштво све више клизи ка моралном извитоперењу. Недостаје храброст да се негативне појаве назову правим именом, па се често користе еуфемизми који разводњавају стварност. Шта данас уопште значе термини попут „сналажење“, „способност“ или „популарност“? Интелект се исмева, образовање се потцењује, рад се обесмишљава, а учтивост компромитује.

Најважније је веровати у себе, тражити стручну подршку, јавно изнети проблем и окружити се људима који пружају подршку и поштовање. Нико не сме доносити одлуке на туђу штету. Живот је оно за шта се појединац бори, оно чиме га сам одреди. Ако је приступ позитиван, резултат ће бити исти такав – без обзира на тренутне околности и расположење.