Живот у складу са вредностима кроз писану реч са Веселином Мандарином – Гост: Јелена Шкрбић

 Јелена Шкрбић 

Јелена Шкрбић је уметница, хуманисткиња и професор разредне наставе која у свом животу негује љубав према деци, уметности и духовности. Рођена 20. маја 1984. године у Ливну, своје детињство је проводила у Гламочу, али су је ратне околности 1995. године довеле у Брод, где је наставила своје одрастање и образовање. 

По завршетку средње школе, Јелена је уписала Филозофски факултет у Бањалуци, смер професор разредне наставе. Иако никада није формално радила у струци, увек је са радошћу помагала деци у учењу и развоју. „Деца су најчистија бића, искрена и слободна. Њихова радозналост и спонтаност су инспирација за све нас. Зато је важно неговати њихову менталну хигијену, учити их правим вредностима и подстицати да мисле својом главом“, истиче.

Љубав према уметности била је присутна у њеном животу од најранијих дана. Још као дете, писала је песме, приче, афоризме и бавила се сликарством. За њу, уметност није само хоби или занимање – она је начин живота, простор слободе и исцељења. „Уметност је лек за душу. Она је слобода, а не припадност. Када стварам, осећам се најближе себи“, каже Јелена.

Иако се бави различитим уметничким формама, поезија заузима посебно место у њеном срцу. Верује да је она „краљица књижевности“, јер изражава најдубље емоције и мисли. „Поезија је пој душе, али само ако је искрена и долази из срца. Права поезија не може бити лажна, не може бити конструисана – она мора бити осећена“, објашњава.

Њени стихови одражавају живот, борбу, љубав, веру и наду. За њу, ништа није случајно, све је дар од Бога, а уметност је један од најчистијих облика тог дара. „Све што имамо је Божји дар. На нама је да га користимо у добре сврхе, да га негујемо и делимо са светом“, додаје.

Јелена је дубоко свесна изазова које доноси савремено доба, посебно утицаја технологије на децу и одрасле. Забринута је због тога што све више људи живи у виртуелном свету, а све мање у стварности. „Технологија може бити корисна, али ако се не користи умерено, може нас одвојити од суштине живота. Данас људи више времена проводе испред екрана него у стварним међусобним односима. Младе треба вратити природи, етици, правим вредностима, а не само технологији“, упозорава.

Такође, медијски садржај који се данас пласира често је, по њеном мишљењу, штетан и деструктиван. „Медији константно испирају мозак и заглупљују. Данас свако може бити у медијима, а да није компетентан за тему о којој говори. Посебно забрињавају ријалити програми који су чисти експеримент над људима и њиховим моралним вредностима“, сматра Јелена.

За Јелену, вера је стуб живота и једини истински пут спасења. Верује да само љубав, човекољубље и емпатија могу спасити друштво од отуђења и духовног пропадања. „Бог је једини који може да суди, а људи често узимају себи за право да суде другима. То је одраз површности и људске слабости. Уместо осуђивања, треба да ширимо доброту, разумевање и љубав“, каже она.

Посебно је свесна колико је важно очувати ментално здравље и борити се против стреса и животних притисака. „Превише стреса, превише очекивања, премало разумевања – све то доводи до тога да многи људи поклекну. Ментално здравље не сме бити табу тема. Важно је да разговарамо, да тражимо подршку, да будемо ту једни за друге“, истиче.

Сматра да је кључ срећног живота у томе да будемо окружени људима који нам пријају, да избегавамо токсичне односе и да не дозволимо да нас разочарања сломе. „Слушајмо једни друге, учимо на својим грешкама, волимо себе и друге – али без егоизма. Свако од нас треба да буде пример онога што жели да види у свету“, поручује.

Јелена дубоко верује у значај очувања културе, традиције и друштвених вредности. Жао јој је што све више младих одлази из своје земље у потрази за бољим животом. „Морамо се потрудити да створимо услове у којима ће људи желети да остану, да се враћају, а не да одлазе. Уметност и култура су одувек биле начин да се очува идентитет једног народа. Ако то изгубимо, губимо и себе“, наглашава.

Јелена Шкрбић је жена која живи уметност, али истовремено остаје дубоко повезана са животним вредностима. Њена порука је једноставна, али снажна: „Никада не одустајте. Ширите љубав, верујте у себе и у Бога. Све што радите, радите с љубављу. Не дозволите да вас разочарења победе, јер Бог је увек уз нас и са нама.“

Њен живот је сведочанство да је уметност више од стварања – она је начин да се свет учини бољим местом, да се људи повежу, разумеју и воле. И зато, како каже, уметност је и биће лек за душу, а вера – најсигурнији пут ка унутрашњем миру.