Život u skladu sa vrednostima kroz pisanu reč sa Veselinom Mandarinom- Gost: Igor Marković

Igor Marković: Snaga reči, sloboda mišljenja i odgovornost prema društvu

Igor Marković rođen je 15. maja 1988. godine u Leskovcu. Po obrazovanju je administrator IT tehnologija, ali se pored profesionalnog angažmana bavi novinarstvom – dopisnik je i kolumnista za nekoliko web portala i časopisa.

Iako se profesionalno bavi tehnologijom i novinarstvom, njegova istinska strast oduvek je bila poezija. Ipak, ne smatra je pozivom, već unutrašnjom potrebom da rečima oslikava stvarnost i emocije. Biti pesnik, prema njegovom mišljenju, ne znači ništa drugo do neprestano tražiti sebe u novim stihovima, često nesvestan odakle oni dolaze. Pesma nije unapred planiran čin – ona se jednostavno desi, kao odgovor na osećanja, misli i životna iskustva.

Živimo u vremenu u kojem svako ima pravo da iznese mišljenje, i Igor Marković veruje da je to od suštinskog značaja za slobodu pojedinca i razvoj društva. Različitost mišljenja je temelj napretka, dok jednoumlje vodi ka kulturnoj i duhovnoj regresiji. Istorija nas uči da su sistemi koji guše slobodu izražavanja osuđeni na propast, jer nametanje jedne istine znači nasilje nad individualnošću. Međutim, pravo na mišljenje nosi i odgovornost. Mišljenje samo po sebi nije čin, ali može imati snažan uticaj na okolinu, naročito ako dolazi od ljudi koji nemaju kompetenciju da govore o određenim temama. Ukoliko jedno mišljenje može imati katastrofalne posledice, onda društvo u celini mora da se zapita ko smo i u kakvom sistemu živimo.

Osude su postale svakodnevni deo našeg društva, često bez dubljeg razumevanja ili lične introspekcije. Igor Marković ističe da su svi ratovi u istoriji počeli jer ljudi nisu želeli da se suoče sa sopstvenim unutrašnjim borbama. Tolerancija, obrazovanje i samospoznaja ključni su za prevazilaženje te potrebe za osuđivanjem. Često ljudi kroz kritikovanje drugih pokušavaju da umanje sopstvene nesigurnosti ili opravdaju sopstvene postupke. To je začarani krug iz kojeg se može izaći samo dubokim promišljanjem i željom za ličnim napretkom.

Pitanje medijskog prostora je posebno važno u vremenu u kojem živimo. Ko odlučuje ko zaslužuje da bude u medijima, a ko ne? Ako bismo prostor rezervisali samo za one koji „imaju šta da kažu“, kako bismo nepogrešivo utvrdili šta je to vredno poruke? Igor Marković smatra da je ključ u ravnopravnoj raspodeli medijskog prostora i kritičkom pristupu informacijama. U suprotnom, ponovo bismo upali u zamku elitizma i selektivne istine.

Mentalno zdravlje je tema o kojoj se decenijama ćutalo, a posledice tog ćutanja i danas su prisutne. Igor Marković ističe da smo kao društvo predugo živeli u zabludi da je „sramota biti bolestan“, dok su prave sramote – neznanje, nebriga i ignorisanje problema – i dalje prisutne. Veruje da svaka osoba ima odgovornost da podigne svest o ovoj temi, ali naglašava da je kompetentnost ključna. U vremenu kada se o mentalnom zdravlju govori sve češće, važno je da informacije dolaze od stručnjaka. U suprotnom, neprovereni saveti i površni zaključci mogu naneti više štete nego koristi.

Pisana reč, umetnost i poezija imaju moć da pomognu ljudima koji prolaze kroz teške periode. Nakon objavljivanja zbirke „Pravo na repliku“, Igor Marković dobio je brojne poruke od čitalaca koji su se prepoznali u njegovim stihovima. Ta spoznaja donela mu je i dodatnu odgovornost – svaka pesma može biti utočište nekome ko traži nadu, razumevanje ili ohrabrenje. Poezija nije samo umetnost, već i most između ljudi koji dele slične emocije i iskustva.

Mentalno zdravlje ne bi smelo da bude tabu tema. Igor Marković smatra da o njemu treba govoriti glasnije nego ikada. Šta je danas zapravo sramota? Živimo u vremenu kada imamo sveštenike bez vere, političare bez škole, doktore bez etike, sudstvo bez pravde, ali i mnoštvo problema bez pravih rešenja. Ako budemo ćutali i okretali glavu od stvarnih problema, oni neće nestati – samo će postajati veći. Obaveza svakog pojedinca je da pomogne onima koji prolaze kroz teške trenutke. Lični primeri mogu biti vodič drugima, a pružena ruka u nevolji ne samo da spašava nekoga, već i definiše ko smo mi kao ljudi.

Društvo danas sve češće promoviše pogrešne vrednosti, a medijski prostor često zauzimaju oni koji ga ne zaslužuju. Igor Marković ističe da bescenje postaje vredno onda kada se prave vrednosti prodaju za sitan novac. Nažalost, kultura i obrazovanje često su potisnuti u drugi plan, dok su trivijalne i površne teme u prvom planu. Mediji su refleksija društva, a ono što danas dominira ekranima rezultat je dugotrajnog procesa degradacije pravih vrednosti.

Njegova poruka mladima je jednostavna, ali snažna: „Promovišite prave vrednosti, borite se za istinu, obrazujte se i razvijajte. Glas mladih je važan – slušajte ga, učite iz prošlosti i stvarajte bolju budućnost.“