Život u skladu sa vrednostima kroz pisanu reč sa Veselinom Mandarinom- Gost: Katarina Veličković Milivojević

 

Katarina Veličković Milivojević, rođena 28. oktobra 1984. godine u Zemunu, danas živi u tom istom mestu, noseći sa sobom bogatstvo iskustava i raznolike interesovanja. Iako je završila smer za tehničara za konstrukciju kompjutera, njena karijera nije usmerena ka informatici. Umesto toga, Katarina voli dinamične poslove, kao što su spremanje hrane i trgovina garderobom, a svoje vreme često posvećuje različitim sferama života, gde je najprepoznatljivija po svom umetničkom senzibilitetu i ljubavi prema poeziji.

Katarina svoju ljubav prema pesništvu ponajviše duguje čuvenom srpskom pesniku Branku Miljkoviću, čiji stihovi, a posebno pesma Sonet o ptici, za nju imaju posebnu snagu. „Poezija je esencija kroz šta pesnik prolazi, od bura, pa do mirne luke životnog razdoblja,“ kaže Katarina, koja veruje da pesnički izraz ima moć da oslika najdublje unutrašnje procese.

Kada je reč o mišljenju i slobodi govora, Katarina naglašava da mišljenje treba da bude slobodno, ali i odgovorno. „Naravno, sve zavisi od situacije i osobe kojoj je to mišljenje upućeno, kako ne bismo povredili nekog zbog ishitrenih reči,“ dodaje ona, osvrćući se na potrebu da budemo pažljivi u svakom trenutku.

Iako su osude postale sve prisutnije i često zauzimaju centralno mesto u medijima, Katarina smatra da bi mediji trebali da obrate pažnju na mnogo širi spektar ljudi. „Zaslužuju medijsku pažnju mnogi, poput psihologa, arheologa, poljoprivrednika i drugih ljudi koji svojim radom i posvećenostim doprinose društvu,“ kaže Katarina, ističući važnost prestanka osuda, posebno onih koje se odnose na izgled, porodicu i privatnost.

Za mentalno zdravlje Katarina smatra da se mora govoriti više, jer, kako kaže, kod mladih postoji sve veća pretnja depresijom i anksioznošću. „Ako je neko prošao kroz teške periode, ima pravo da podeli svoje iskustvo i pomogne drugima,“ ističe ona, naglašavajući važnost razumevanja i empatije.

Pisana reč, prema Katarini, ima moć da nas odvede u svet mašte, da nas spasi u teškim životnim situacijama, ali upozorava na opasnost okretanja prošlosti koja je bolna. „Pisana reč pomaže, ali treba da nas vodi ka pozitivnim promenama, a ne ka ponovnom proživljavanju bola,“ kaže ona.

Katarina veruje da je vreme da se mentalno zdravlje u potpunosti normalizuje u društvu, da se prestane sa stigmatizacijom, jer ta stigmatizacija stvara barijere koje nas samo sprečavaju da tražimo pomoć. „Sramota je propustiti lično mentalno zdravlje,“ kaže ona, dodajući da je važno da se prestanemo stideti svojih osećanja i problema.

Kada je reč o savremenim vrednostima, Katarina smatra da su mnoge stvari namerno nametnute, a pravi kvalitet i vrednosti su počeli da se gube još početkom devedesetih. „Cena se vidi, kadar je važan, ali vrednosti su počele da nestaju, posebno na ekranu,“ smatra ona, apelujući na to da je vreme da se ponovo okrenemo istinskim vrednostima.

Katarina nije imuna na stresne situacije, pa se seća svog iskustva sa vršnjačkim nasiljem u osnovnoj školi. Preko toga je naučila vrednost samopouzdanja i borbe. „Samouverenost i bez srama da izražavaju svoje želje i pokažu svoj talenat – to je ključ,“ kaže ona, ističući da je najvažnije ne povući se, već se nositi sa izazovima kroz umetnost, muziku i sport. Kada je reč o mržnji, Katarina veruje da ona dolazi samo od nesrećnih i sujetnih ljudi, te na to treba gledati sa distance, kao na nešto što ne zaslužuje našu pažnju.

Ovaj intervju sa Katarinom Veličković Milivojević otkriva duboku promišljenost o životu, vrednostima, umetnosti i mentalnom zdravlju. Njen pogled na svet nas podseća da u svakom trenutku moramo biti pažljivi, empatični i spremni da pružimo ruku pomoći onima kojima je najpotrebnije.