Život u skladu sa vrednostima kroz pisanu reč sa Veselinom Mandarinom- Gost: Mirjana Sušić

 Mirjana Sušić: Snaga reči, snaga vere i moć saosećanja

Mirjana Sušić rođena je 6. marta 1987. godine u Zvorniku. Odrasla je u Vlasenici, gde je završila osnovnu i srednju školu, a potom je svoje obrazovanje nastavila na Fakultetu poslovne ekonomije u Bijeljini, smer Finansije, bankarstvo i osiguranje. Iako je kratko radila u struci, njen profesionalni put odveo ju je u ugostiteljstvo, gde godinama radi s ljubavlju . Međutim, ono što je oduvek bilo njeno utočište i način izražavanja jeste – pisanje. Još kao devojčica pronašla je u rečima svet u kojem može da sanja, saoseća, razume i ohrabri, a ta ljubav prema pisanju ostala je deo nje do današnjeg dana.

Oduvek je bila vedrog duha, nasmejana i puna života, ali i duboko svesna promena koje je svet pretrpeo. Sve je manje bliskosti među ljudima, sve manje razumevanja i topline, a Mirjana svojim pisanjem pokušava da pozove na ljubav i povezanost. Smatra da su u ovim teškim vremenima ljudi suviše okrenuti sebi i svojim brigama, nesvesni koliko malo je potrebno da bi nekome ulepšali dan – jedna lepa reč, malo pažnje, iskren osmeh. Kroz svoje tekstove ona podseća ljude da je saosećanje snaga, a ne slabost, i da nikada ne smemo izgubiti veru u dobre vrednosti.

Zašto baš pisanje? Mirjana veruje da rečima može da dotakne dušu onih koji prolaze kroz teške periode, da ih uteši, osnaži i pokaže im da nisu sami. Svaka borba je teška, ali ako postoji neko ko razume, neko ko pruža ruku kroz svoje romane i misaone tekstove, ta borba postaje podnošljivija. Smatra da zdrava porodica predstavlja osnovu svake stabilne osobe, ali je isto tako svesna da se porodice danas sve češće raspadaju, ostavljajući na dušama dece i mladih ožiljke koji ih prate celog života. Traume iz detinjstva oblikuju ljude, postaju neizbrisiv deo njih, i dok se neki uspešno izbore sa svojim bolom, mnogi se izgube u sopstvenim ranama, nesigurni kako da pronađu put ka svetlosti.

Mirjana zna koliko je lepa reč moćna. Nekome ko se nalazi na ivici snage, u vrtlogu sumnji i tuge, to može biti ono što će ga spasiti. Njene reči su njen dar svetu – ako makar jedna njena misao može da zaleči nečiju ranjenu dušu, znaće da je na pravom putu.

Danas svi imaju pravo da iznesu svoje mišljenje, ali da li je svako mišljenje zasnovano na znanju i istini? Mirjana veruje da ljudi olako govore o temama koje ne razumeju u potpunosti, donoseći površne zaključke i plasirajući ih kao neupitne istine. Njena poruka je jasna – mišljenje mora imati težinu, mora biti promišljeno, izrečeno sa odgovornošću. U vremenu kada se stavovi menjaju u zavisnosti od trendova i uticaja okoline, važno je ostati dosledan sebi i svojim vrednostima.

Osude su postale svakodnevni deo društva. Lako je suditi, lako je prstom pokazati na nekoga ne znajući ništa o njegovim unutrašnjim borbama. Ali šta ako se sutra i sami nađemo u situaciji onoga koga smo osudili? Mirjana veruje da je jedini ispravan put – razumevanje. Ljudi često preuzimaju ulogu sudija, nesvesni koliko je zapravo surovo donositi zaključke o nekome koga ne poznaju. Njeno viđenje sveta je jednostavno: ako ne možemo pomoći, ne smemo ni odmagati, a ako ne znamo šta neko nosi u sebi, najmanje što možemo učiniti jeste da se uzdržimo od osude.

Medijski prostor je danas često rezervisan za pogrešne vrednosti. Umesto da se promovišu ljudi koji mogu biti uzor mladima, oni koji svojim delima inspirišu i podstiču na razvoj, pažnja se daje trivijalnostima i skandalima. Mirjana smatra da bi se mediji morali više baviti onima koji svojim rečima i delima grade bolji svet, koji govore o ljubavi, moralu, porodici i veri. Pogrešne vrednosti su danas na ceni, a to je, kako kaže, rezultat dugotrajnog urušavanja društvenih temelja.

Kada je reč o mentalnom zdravlju, Mirjana je posebno osetljiva na ovu temu. Smatra da svako ko nema stručno znanje ne bi smeo da daje površne savete o ovako ozbiljnim pitanjima. Primetila je kako se olako govori o narcisoidnim osobama, manipulatorima i emocionalnom zlostavljanju, često bez pravog razumevanja problema. Bila je šokirana kada je na jednom portalu pročitala kako „svaka žena treba da ima narcisa u svom životu kako bi postala jača“. Za nju je to bilo poražavajuće – kako neko može romantizovati zlostavljanje i smatrati ga lekcijom? Oni koji su zaista prošli kroz to znaju koliko boli, koliko ostavlja posledice. Forsiranje brzog „ozdravljenja“, motivacioni govori bez osnova i „instant“ saveti od samoprozvanih stručnjaka često nanose više štete nego koristi.

Pisana reč i umetnost, s druge strane, imaju moć da zaleče rane. Knjiga, pesma, iskreno napisani redovi – sve to može postati utočište za nekoga ko traži utehu. Mirjana je uverena da umetnost može promeniti život, podići iz najdublje tame i pokazati da svetlost ipak postoji.

Mentalno zdravlje nikada ne sme biti tabu tema. Ipak, društvo često gura ovu temu pod tepih, smatrajući je „neprikladnom“. Mirjana smatra da je upravo ta stigma razlog zbog kojeg mnogi ljudi ostaju zarobljeni u svojim problemima, plašeći se osude i odbijanja. Još uvek je sramota priznati da se neko suočava sa psihološkim teškoćama, dok su mnoge druge moralno upitne stvari postale „normalne“. To je, kako kaže, prava tragedija našeg vremena. Koliko je samo ljudi prošlo kroz traume iz detinjstva, nasilje, gubitke – ali nisu imali podršku da potraže pomoć? Koliko njih danas pati jer su ignorisali sopstvene probleme?

Svet danas promoviše pogrešne uzore. Mediji su prepuni onih koji ne nude nikakvu vrednost, dok se istinski kvalitetni ljudi povlače u tišinu. Mirjana smatra da su inteligencija, pristojnost i moral postali nepoželjni, dok bahatost i površnost dominiraju scenom. To je nešto protiv čega se treba boriti – istinom, znanjem, kulturom i negovanjem pravih vrednosti.

Njena poruka mladima je jasna: Nemojte se povlačiti u sebe. Pričajte, tražite podršku, ne nosite bol sami. Vreme je da prestanemo da se plašimo i sramimo svojih osećanja. Vreme je da se vratimo onome što je zaista važno – ljubavi, razumevanju i veri u bolje sutra.