Život u skladu sa vrednostima kroz pisanu reč“ sa Veselinom Mandarinom – Gost: Stefan Mihajlovski
Moć reči i društvena odgovornost – Intervju sa Stefanom Mihajlovskim
Stefan Mihajlovski je srpski pisac i umetnik rođen 18. septembra 1996. godine u Vršcu. Diplomirao je komunikologiju i stekao master zvanje iz višemedijske umetnosti. Njegovo stvaralaštvo obuhvata različite forme pisane reči, od kratkih priča i eseja, preko romana, pa sve do scenarija. Sa izraženim osećajem za pripovedanje i analizu društvenih tema, kroz svoje delo nastoji da istraži ljudsku prirodu, emocije i odnose, donoseći autentičan glas u savremenoj književnosti i medijskoj umetnosti.
Stefan Mihajlovski je umetnik reči, pisac širokog spektra i autor čija dela reflektuju duboku promišljenost i angažovanost. Diplomirani komunikolog i master višemedijske umetnosti, svoju kreativnost izražava kroz različite formate – od romana i kolumni do scenarija. U ovom razgovoru otkriva kako je došao do svog poziva, kakav je njegov stav o društvenim vrednostima, mentalnom zdravlju i odgovornosti javnog govora.
Reč kao poziv i bekstvo od cenzure
Njegov put ka pisanju bio je ispunjen promenama, ali je uvek ostao vezan za reč. Počeo je kao novinar, zatim se oprobao kao televizijski voditelj, da bi se ponovo vratio novinarstvu. Ipak, suočavanje sa cenzurom nateralo ga je da se okrene književnosti. „Odlučio sam da teme o kojima nisam mogao da govorim u medijima pretočim u knjige“, kaže Mihajlovski. Pisanje mu je omogućilo slobodu izražavanja i pružilo platformu za bavljenje temama koje smatra važnim.
Granice slobode govora – pravo ili opasnost?
U vremenu kada svako ima mogućnost da javno iznese mišljenje, postavlja se pitanje gde su granice te slobode. Mihajlovski veruje da sloboda govora prestaje tamo gde počinje vređanje. „Svako nasilje, pa tako i ono u javnom diskursu, nije samo lični problem, već i problem društva u celini“, ističe. Smatra da je ključno raditi na razvoju asertivne komunikacije i podizanju svesti o odgovornosti iza izgovorene i napisane reči.
Društvo često zauzima ulogu sudije, ali Mihajlovski napominje da osuda ne mora uvek značiti nepravdu prema pojedincu. Naprotiv, ponekad javnost može skrenuti pažnju na sistemske probleme, kao što su učinile glumice koje su prijavile seksualno nasilje tokom školovanja. „Pre nego što osudimo osudu, moramo se zapitati šta ona zapravo razotkriva“, kaže on. Takođe, ističe da bi medijska pažnja trebalo da bude rezervisana za one koji imaju šta da kažu i koji mogu pozitivno uticati na društvo.
Mihajlovski naglašava važnost razgraničenja između stručnih saveta i ličnih iskustava kada je reč o mentalnom zdravlju. „Davanje saveta pripada isključivo stručnjacima, dok deljenje iskustava može biti korisno onima koji su prošli kroz slične situacije“, objašnjava. Lično je pronašao podršku u knjigama, posebno u delima „Kako da pobedimo depresiju“ sveštenika Georgija Maksimova i „Duhovna hirurgija“ prof. dr Igora Đurčika.
Umetnost kao terapija i način borbe
Pisanje mu je pomoglo da prevaziđe lične borbe sa anksioznošću i depresijom. Njegov roman Ispod grla nastao je tokom psihoterapije, dok su kasniji tekstovi i kolumne dodatno oslobodili njegov glas u javnom prostoru. „Umetnost je moćan alat za prevazilaženje teških trenutaka“, tvrdi Mihajlovski i dodaje da je svaka vrsta kreativnog izraza vredan oblik suočavanja sa životnim izazovima.
Govorenje o mentalnom zdravlju ne bi smelo da bude tabu, već obaveza svakog društva koje teži boljitku. „Važno je pričati o tome bez osećaja sramote, ali sa velikom dozom odgovornosti prema drugima“, kaže Mihajlovski. Smatra da bi stručnjaci morali intenzivnije upozoravati na prevenciju, dok bi pojedinci trebalo da budu pažljiviji u međusobnom razumevanju i podršci.
https://www.youtube.com/watch?v=2t34zl8Moa4&t=93s
Pogrešne vrednosti i loši uzori u medijima
Mihajlovski ne podržava „kultura otkazivanja“ (cancel culture) i smatra da je važno dati ljudima priliku da nauče i promene se. Navodi primere iz estrade koji su ga iznenadili – poput Bore Drljače, koji je otvoreno podržao LGBTQ+ zajednicu, i pevačice Mine Kostić, koja je nakon inicijalnog negativnog komentara uputila poruku podrške. „Najveći problem nisu oni koji ne znaju, već oni koji ne žele da nauče“, kaže on.
Mihajlovski ne traži velike reči da bi dao snažnu poruku: „Jedini nerešiv problem je da vas više nema.“ Njegov savet mladima je da ne ćute, da potraže pomoć i da ne odustaju. „Nema tog bola koji nije prolazan, niti problema koji je nerešiv – sve dok smo ovde“, zaključuje.
Коментари
Постави коментар