Život u skladu sa vrednostima kroz pisanu reč sa Veselinom Mandarinom Gost: Jelena Armacki

 Intervju sa Jelenom Armacki: O empatiji, vrednostima i značaju mentalnog zdravlja

U svetu koji se menja brže nego ikada, gde su prave vrednosti često potisnute u drugi plan, retki su oni koji svojim delima, stavovima i načinom života podsećaju na ono što je zaista važno. 

Jelena Armacki, vaspitač dece predškolskog uzrasta, rođena 18. oktobra 1991. godine u Kikindi, jedna je od takvih osoba. Njena profesionalna i lična misija zasniva se na negovanju empatije, obrazovanja i mentalne higijene – vrednosti koje smatra ključnim za razvoj pojedinca i društva u celini.

Kroz svoj rad, ali i kroz aktivno promišljanje o savremenim izazovima, Jelena se trudi da inspiriše ljude da ne zaborave na humanost, kritičko mišljenje i unutrašnju snagu. Njena filozofija oslonjena je na ideju da samo kroz razumevanje, ljubaznost i rad na sebi možemo kreirati bolje društvo.

Empatija kao temelj međuljudskih odnosa

Jelena veruje da je empatija ključni stub svakog zdravog društva i da se njen značaj ne može dovoljno naglasiti.

— Prvenstveno je važna empatija, prema ljudima bilo koje životne dobi. Kao što je ljubav ključna za dete u najranijem periodu, podjednako je bitna i za osobu u poznim godinama. Svako od nas nosi svoju priču, svoje borbe i uspone, i najvažnije je da jedni druge razumemo i podržavamo — ističe ona.

U radu sa decom, empatija igra presudnu ulogu jer oblikuje način na koji će deca u budućnosti percipirati svet.

— Deca uče kroz posmatranje i iskustvo. Ako ih naučimo da razumeju i poštuju tuđe emocije, sutra ćemo imati društvo ispunjeno svesnim i odgovornim pojedincima. Zbog toga smatram da je vaspitanje jedan od najvažnijih stubova društva — dodaje.

Problem društvene osude i neshvaćenosti

Iako se često govori o slobodi mišljenja, u praksi se individualnost ne prihvata lako. Jelena smatra da ljudi koji se ne uklapaju u očekivane norme često nailaze na osudu i nerazumevanje.

— Svoje mišljenje je vrlo važno izneti, ali, nažalost, oni koji odstupaju od šablona savremenog društva često se suočavaju sa problemima socijalizacije. Pogrešno su shvaćeni i zbog toga teže prihvaćeni. No, istina je da su upravo ti ljudi često nosioci promena i progresivnih ideja — smatra ona.

Ovaj problem dodatno je produbljen načinom na koji mediji oblikuju javno mnjenje.

— Mediji su decenijama nametali sistem vrednosti koji ne doprinosi razvoju pojedinca, već ga često usmerava ka površnim i prolaznim stvarima. Zbog toga se osuda okoline danas doživljava kao svakodnevna pojava, a ljudi se plaše da budu ono što zaista jesu — naglašava.

U eri društvenih mreža, gde se informacije brzo šire i lako manipulišu, često se zanemaruje važnost stručnosti i obrazovanja. Jelena primećuje zabrinjavajući trend rasta „instant gurua“, koji bez adekvatnog znanja i obrazovanja dele savete o mentalnom zdravlju i životu.

— Zahvaljujući raznim kursevima sa kojima se danas susrećemo i ljudima koji instant postaju razni “gurui” sa društvenih mreža, više se veruje njima nego psiholozima, lekarima i ljudima koji su usko povezani sa temom održavanja mentalne higijene. To može biti opasno, jer su neki problemi suviše ozbiljni da bi ih rešavali nestručni pojedinci — upozorava ona.

Jelena ističe važnost očuvanja unutrašnjeg sveta i negovanja mašte, bez obzira na godine.

— „Ars longa, vita brevis“ – umetnost je duga, a život kratak. Možda bi to bio najbolji odgovor na pitanje kako sačuvati unutrašnji svet. Svako od nas treba da ima svoj svet mašte, jer ćemo tako zauvek u duši ostati deca. Nažalost, realnost nam često potiskuje snove i teramo sebe da stalno budemo u „budnom stanju“. Ipak, kroz umetnost, multimedijalne sadržaje i pisanu formu možemo raditi na sebi i postati bolji kao individue — kaže ona.

Mentalno zdravlje – ogledalo društva

Jedna od tema o kojima se, prema Jeleninom mišljenju, i dalje nedovoljno govori jeste mentalno zdravlje.

— Mentalno zdravlje je zapravo ogledalo nas, i zbog toga ne bi trebalo da postoji osećaj sramote kada govorimo o problemima koje imamo. Rad na sebi i ljudima oko sebe je veoma bitan. Umesto da probleme ignorišemo i potiskujemo, potrebno je da ih prepoznamo i rešavamo. To nije samo individualni, već i društveni zadatak — naglašava.

Jedan od najvećih problema današnjice, prema njenom mišljenju, jeste uticaj rijaliti programa na decu i mlade.

— Nažalost, nametnuti su nam kodeksi devijantnih moralnih vrednosti, gde primat zauzimaju rijaliti programi. Svi smo, hteli ili ne, bili svedoci raznih tragičnih situacija, a deca su prva na meti takvih sadržaja. Oni stvaraju model toga kao normalnog ponašanja i grade kult ličnosti prema osobama koje ne bi trebalo da budu uzor. Na odraslima je odgovornost da im pokažu prave vrednosti — upozorava Jelena.

Poruka mladima: Ne zaboravite svoju vrednost

Za kraj, Jelena ima jednostavnu, ali moćnu poruku za sve koji se osećaju izgubljeno u vremenu punom izazova.

— Ne zaboravite svoju vrednost. Dobro uvek pobeđuje loše. Koliko god kiša padala, na kraju će se pojaviti sunce. To možemo postići radom i trudom prvenstveno na sebi, pozitivnom energijom, kulturom i ljubaznošću. Svet se ne menja sam od sebe – mi smo ti koji ga menjamo — zaključuje ona.