Život u skladu sa vrednostima kroz pisanu reč sa Veselinom Mandarinom – Gost: Tamara Jevtović

 Tamara Jevtović – terapeut, pisac i edukator: „Borite se za ono što volite i napravite od ovog sveta bolje mesto“

Tamara Jevtović je rođena 11. maja 1989. godine u Užicu. Po obrazovanju je master filolog, završila je Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ali njena profesionalna priča ne završava se samo na književnosti – ona je i trener NLP-a i praktične psihologije, individualni terapeut i autor dve zapažene knjige: „Tajna Nikole Tesle sa stanovišta psihoanalize“ i „Beogradske priče iz hiljadu i jedne noći“. Danas Tamara radi u okviru Business World Academy, gde vodi edukacije iz NLP-a, primenjene psihologije i sociologije, a aktivna je i u Međunarodnom centru za obrazovanje i razvoj, gde predaje psihološki segment obuka za vansudsko rešavanje sporova.

Njena priča počinje ljubavlju prema pisanoj reči, naročito prema delima Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. „Kvalitetna literatura mora imati likove psihološki dobro oslikane, sa dinamičnim sociološkim odnosima. Ako su dela dodatno obojena duhovnim i višim smislom, ona postaju vanvremenska,“ objašnjava Tamara. Ta ljubav prema književnosti razvila je u njoj interesovanje za ljude i njihove međusobne odnose. „Kroz likove sam počela da razumem stvarne ljude. To me je odvelo ka psihologiji i terapijskom radu. Želela sam da razumem ponašanje, uzroke, ali i da pomognem ljudima da pronađu odgovore na sopstvena pitanja,“ dodaje.

Tamara smatra da su društvene mreže donele mnogo toga dobrog, ali upozorava na njihovu površnost. „Ljudi na mrežama često komentarišu i donose sudove o temama koje ne razumeju u potpunosti. Govore samo o nekoliko vidljivih kockica mozaika, ne uzimajući u obzir širu sliku. To dovodi do nerazumevanja i konflikta,“ ističe. Prema njenim rečima, razlika između konstruktivne kritike, frustracije i verbalnog napada često se ne prepoznaje, što rezultira time da su obrazovani, talentovani i vredni ljudi povučeni na marginu. „U društvu gde je skandalozno mišljenje vrednije od mudrosti, nema mesta za one koji razmišljaju svojom glavom. Ali to ne znači da treba odustati. Potrebno je govoriti autentično i graditi sopstveni sistem.“

Jedna od tema o kojima Tamara često govori jeste mentalno zdravlje. „Javno iznošenje iskustava o mentalnim izazovima je hrabro i korisno. Pomaže ljudima da uvide da nisu sami i da dobiju informacije kome mogu da se obrate za pomoć,“ objašnjava. Međutim, Tamara ističe da dijagnozu treba ostaviti stručnjacima. „I najiskusniji psihijatri ponekad teško definišu dijagnozu. Ljudi danas guglaju simptome i sami sebe dijagnostikuju, što može doneti više štete nego koristi. Terapeutski rad dolazi nakon medicinskog lečenja i bazira se na razgovoru i razumevanju uzroka problema.“

Iako podržava edukaciju i širenje svesti o mentalnom zdravlju, Tamara upozorava na zamke društvenih mreža. „Ljudi su u strahu – da li su oni narcis, da li je njihov partner narcis? Umesto da traže pomoć stručnjaka, traže odgovore na internetu. To nije rad na sebi, već iluzija rada na sebi.“

Jedna od tema o kojoj Tamara rado govori jeste moć literature da dovede do katarze – emocionalnog i mentalnog pročišćenja. „Kada čitamo Dostojevskog, prolazimo kroz proces koji nije lak. Njegova dela traže strpljenje, istrajnost i spremnost da se suočimo s težinom,“ kaže ona. Katarza, kako objašnjava, dolazi kada potisnute emocije izađu na površinu i obrade se kroz preživljavanje i verbalizaciju. „To je proces koji ne možete hakovati. Ne možete preskočiti stranice i očekivati da doživite istu dubinu. Isto je i sa životom – ne postoji prečica do pravog razumevanja.“

Tamara se kritički osvrće na vrednosti modernog društva. „Vulgarnost, skandal, trivijalnost i manipulacija postali su standard. Mediji favorizuju one koji poseduju ili glume te osobine, dok talentovani, obrazovani i autentični ljudi ostaju u senci. Ali, to nije razlog da odustanemo. Upravo su ti tihi, autentični ljudi ti koji ostavljaju trajni pečat. Kada nas pitaju ko su bili političari ili bogataši iz prošlih vekova, retko ćemo znati odgovor. Ali zato imena poput Dostojevskog, Selimovića, Crnjanskog, Jesenjina, Flobera, Tolstoja i Mila Miljkovića ne bledi.“

Za one koji osećaju da su zaglavljeni, Tamara ima jednostavan, ali snažan savet: „Ne gledajte svet samo kroz oči žrtve. Da, realnost je surova – neko će vas odbaciti, ali neko će vas prihvatiti. Počnite od sebe, gradite svoje sisteme i razvijajte sopstvene snage.“ Ona dodaje: „Uvek se setite Tesline rečenice – ‘Kada bi svako radio ono što voli, nivo sreće u svetu bio bi neizmeran.’ Dodala bih: borite se za ono što volite i zajedno napravimo od ovog sveta bolje mesto.“

Tamara Jevtović svojom pričom inspiriše, vodi i podseća nas da uvek tražimo dublje značenje – u literaturi, u ljudima, u životu. U vremenu kada je površnost na ceni, njena autentičnost je podsetnik na prave vrednosti.