Život u skladu sa vrednostima kroz pisanu reč sa Veselinom Mandarinom – Gost: dr Ljiljana Tedin

 INTERVJU SA dr LJILJANOM TEDIN: LJUBAV PREMA STOMATOLOGIJI, VREDNOSTIMA I MENTALNOM ZDRAVLJU

Dr Ljiljana Tedin je osoba koja svojim radom svakodnevno doprinosi boljoj budućnosti svojih pacijenata. Rođena 16. jula 1982. godine u Pirotu, Ljiljana je već od malih nogu gajila ljubav prema stomatologiji, što ju je dovelo do toga da postane doktor stomatologije i da sa velikim entuzijazmom vodi svoju privatnu ordinaciju. Uprkos tome što danas ne živi u svom rodnom gradu, srce joj je duboko ukorenjeno u rodnom kraju, u kojem često provodi vreme sa porodicom i uživa u prirodi. Ljiljana nije samo doktor stomatologije, već žena sa velikim životnim vrednostima, koja se ističe svojom posvećenošću, ljubavlju prema ljudima i dubokim razumevanjem za mentalno zdravlje.

Ljiljana ističe da je ljubav prema stomatologiji započela još u detinjstvu, kada nije imala strah od odlaska kod stomatologa, što je za mnoge mališane često izazov. Njena prva stomatološkinja bila je žena koja je ostavila snažan utisak na nju svojom pažnjom i brižnim pristupom, što ju je motivisalo da se posveti ovom pozivu. Odrasla je u okolini gde je stomatologija bila izuzetno cenjena, ali se često zanemarivala kao važan aspekt ljudskog zdravlja. Ljiljana je smatrala da je to polje koje nudi mogućnost da se promeni mnogo toga u životima pacijenata, jer zubi nisu samo funkcionalni deo tela, već imaju dubok uticaj na celokupno zdravlje i samopouzdanje. Ono što je posebno inspiriše jeste činjenica da je stomatologija deo zdravstvenog sistema koji je uvek u bliskom kontaktu sa ljudima, što znači da možete direktno da utičete na njihove živote.

Zanimljivo je da Ljiljana ovu ljubav prema profesiji deli sa svojom sestrom bliznakinjom, što je dodatno obogatilo njenu karijeru. Dve sestre, koje su bile upućene na slične izazove, zajedno su prolazile kroz sve faze odrastanja i razvijale zajedničku strast prema stomatologiji. To zajedništvo je dalo dodatni smisao njihovom pozivu i učinilo svaku fazu profesionalnog razvoja mnogo interesantnijom i podsticajnijom.

Ljiljana ne krije zabrinutost zbog uticaja koji savremeni digitalni svet ima na društvo. „Iako digitalizacija može biti korisna u mnogim aspektima života, preterana prisutnost društvenih mreža ima dubok uticaj na naše mentalno zdravlje i socijalne odnose“, objašnjava Ljiljana. Prekomerno korišćenje društvenih mreža dovodi do toga da ljudi počnu da komentarišu stvari o kojima nemaju dovoljno informacija ili stručnosti. Ljiljana naglašava da takvo ponašanje može izazvati podelu među ljudima i stvoriti nepravednu sliku o njima. Zbog toga veruje da društvene mreže treba koristiti sa mnogo većim oprezom, i to pretežno za širenje korisnih informacija i edukativnog sadržaja. Umesto da provodimo sate na internetu, Ljiljana smatra da bi bilo mnogo korisnije da posvetimo više vremena knjigama i obrazovanju, što može da doprinese pozitivnoj promeni u društvu.

Međutim, ona takođe smatra da bi digitalizacija mogla biti mnogo korisnija ako bi se više koristila za širenje korisnih i edukativnih sadržaja. Uverena je da postoji mnogo prostora za to, naročito u kontekstu prevencije i edukacije o zdravlju, što bi moglo imati dugoročne koristi za društvo u celini.

 

Ljiljana veruje da je osuda u društvu oduvek bila prisutna, ali da je danas sveprisutnija i snažnija nego ikad. „Ljudi koji sebe smatraju autoritetima u svim stvarima često zaboravljaju da svi mi nosimo svoje unutrašnje borbe i da pre nego što krenemo da sudimo, treba da pokušamo da se stavimo u poziciju drugih“, ističe ona. Ljiljana naglašava da je ključ za prevazilaženje tih problema u međusobnom razumevanju i podršci, a ne u prekomernim osudama. Ona smatra da je od suštinskog značaja imati ljude oko sebe koji nas podržavaju u teškim trenucima, bilo da je reč o porodici, prijateljima, kolegama ili mentorima. Takvi ljudi mogu nam pomoći da lakše prevaziđemo izazove koje nosi život, bez obzira na profesiju ili status. Zbog toga je veoma važno negovati međuljudske odnose i imati ljude koji nas istinski razumeju i pomažu nam da rastemo kao ljudi.

Ljiljana smatra da je tema mentalnog zdravlja postala izuzetno važna, ali se često zanemaruje ili se na nju gleda sa predrasudama. „Mentalno zdravlje je jednako važno kao i fizičko zdravlje, i ako imamo poremećaje u tom segmentu, trebali bismo potražiti pomoć stručnjaka“, naglašava ona. Ljiljana upozorava da se mentalni problemi ne treba stideti, jer su to prirodni delovi ljudskog života koji se mogu i treba lečiti sa istim ozbiljnošću kao i bilo koja druga fizička bolest. Naglašava da je najvažniji prvi korak – potražiti pomoć kada je to potrebno, jer tako olakšavamo sebi proces ozdravljenja. „Mnogi ljudi izbegavaju da traže pomoć jer se boje osude, ali mentalni poremećaji nisu nešto što treba da krijemo“, objašnjava Ljiljana.

Takođe, veruje da bi društvo trebalo da se više bavi problemima mentalnog zdravlja, jer sve više ljudi suočava sa stresom, depresijom i anksioznošću. U poslednje vreme, kako kaže, postoji pomak u svesti, ali još mnogo treba da se uradi.

Za Ljiljanu, muzika i lepa reč imaju izuzetnu moć da pomognu ljudima u očuvanju mentalnog zdravlja. „Muzika ima nevjerojatnu sposobnost da smiri naš um, podstakne emocije i učini nas srećnijima“, kaže ona. Dodaje da bi se ljudi više trebali baviti hobijima, čitanjem knjiga i razgovorima sa pravim ljudima. Kroz te aktivnosti, svi mi možemo da se povežemo sa sobom, da se opustimo i izgradimo unutrašnju ravnotežu. „Nekada je dovoljno samo razgovarati sa prijateljima koji vas razumeju i koji su spremni da vas podrže“, ističe Ljiljana. Takođe, veruje da su iskreni međuljudski odnosi i druženja sa pozitivnim osobama, koje vas podstiču da rastete i razvijate se, izuzetno važni za očuvanje dobrog mentalnog zdravlja.

Ljiljana smatra da naše društvo mora da se menja, ali da te promene moraju da krenu od svakog pojedinca. Smatra da je potrebno da se ponovo vrate osnovne vrednosti kao što su iskrenost, poštenje, obrazovanje, međusobno poštovanje i odgovornost. Prema njenom mišljenju, te vrednosti su danas često zanemarene, a ako bi se ponovo vratile u društveni život, to bi značajno poboljšalo i našu svakodnevicu. Ljiljana veruje da je važno ponovo uspostaviti sramotu u društvu, da bi se sprečili neki negativni obrasci ponašanja i da bi se podstakli ljudi da preuzmu odgovornost za svoje postupke.

Ljiljana poručuje da „svet može da bude mnogo lepše mesto ako budemo bolji ljudi“. Svako od nas treba da menja sebe, da radi na svom ličnom rastu i razvoju, jer samo tako možemo da menjamo društvo. Ljiljana veruje da bi svi trebalo da se više poštuju, uvažavaju i vole ono što rade, jer je ljubav prema onome čime se bavimo jedan od ključnih faktora za sreću i uspeh. Takođe, poručuje da ljudi ne treba da se plaše da menjaju loše okruženje i da veruju u sebe, jer uvek postoje ljudi koji će ih podržati, čak i u najtežim vremenima.

Ljiljana Tedin nas podseća da promena počinje od nas samih, da bismo izgradili bolje društvo i srećniji svet.