Život u skladu sa vrednostima kroz pisanu reč sa Veselinom Mandarinom. Gost: Nada Pavlović.

Intervju sa Nadom Pavlović: „Pisana reč kao terapija i lek u životu“

Životni put Nade Pavlović predstavlja odraz strpljenja, snage i posvećenosti, ne samo borbi sa sopstvenim izazovima, već i želji da svojim iskustvom pomogne drugima. Rođena 18. aprila 1966. godine u Krčedinu, Nadin životni put je priča o borbi, oporavku i strasti prema pisanju, koja nije samo njen hobi, već istinska terapija, lek i način života.

Nada Pavlović, iako danas najpoznatija po svom pisanju, priznaje da je njen životni put bio ispunjen različitim poslovima koje je morala da radi kako bi preživela. Rođena u Sremu, završila je tekstilnu školu u Novom Sadu i dugo godina radila različite poslove, jer su okolnosti nalagala takav put. „Moj životni poziv bili su mnogi poslovi. Čovek često, zbog egzistencije, mora da radi ono što mora, a ne ono što voli“, kaže ona. Iako nije u početku bila u mogućnosti da se bavi onim što voli, kroz godine je pronašla način da se posveti onome što je oduvek želela da radi – pisanju.

Nadi se nije bilo lako izboriti za svoju strast. Životne okolnosti i obaveze su je često vodile u pravcu onoga što je bilo nužno za preživljavanje, ali nije odustajala od svoje želje da piše. „Tek sada, kada sam imala vremena i prostora da se potpuno posvetim pisanju, shvatila sam koliko to za mene znači. Pisanje mi nije bilo profesija, to je bila moja ljubav, moj hobi i moja radna terapija. I to je sve“, kaže sa osmehom.

Pisanje je postalo njen način da se oslobodi, da izrazi svoja osećanja, misli i da sa svetom podeli svoja iskustva. Iako je to bila njena strast, priznaje da je tek nakon godina pokušaja i truda uspela da se potpuno posveti toj oblasti. Pisanje je postalo njen oslonac, njen način da preživi izazove života i da se nosi sa svim onim što joj je sudbina donela.

Sloboda govora i odgovornost prema reči

Nada se ne slaže sa današnjim pristupom slobodi govora. Iako priznaje da je to jedno od osnovnih ljudskih prava, smatra da je u današnjem vremenu došlo do pomeranja granica u načinu na koji se ljudi izražavaju. „Sloboda govora je data svima, i to je dobro. Međutim, često vidimo da nekompetentne osobe iznose svoje mišljenje o temama o kojima nisu dovoljno edukovane, niti imaju potrebna znanja“, ističe ona.

Ona veruje da je potrebno više odgovornosti kada je u pitanju izražavanje mišljenja, posebno o temama koje nisu dovoljno poznate. „Moramo biti pažljiviji u onome što kažemo, jer reči imaju moć. Sa njima možemo da izgradimo, ali možemo i da uništimo. Treba imati meru u svemu, i to je pitanje naše kulture ponašanja“, kaže ona.

Nada smatra da je danas često primetan trend da ljudi ne shvataju ozbiljnost toga što govore i pišu. „Danas je moda da svako iznosi svoje mišljenje o svemu i svačemu. Nema se dovoljno poštovanja prema onome o čemu se priča, niti razumevanja za to koliko reči mogu biti moćne. Da bi neko trebalo da piše o određenim temama, mora prvo da bude edukovan o njima. Samo tako možemo doprineti društvu na pravi način“, dodaje ona sa ozbiljnošću.

Leukemija, oporavak i snaga pisane reči

Jedna od najvećih borbi u Nadinom životu bila je borba sa leukemijom, koju je pobedila. Iako priznaje da je borba sa tom opakom bolešću bila teška i iscrpljujuća, veruje da je ta borba postala izvor njene unutrašnje snage i inspiracije za mnoge druge. „Nijedna bolest nije laka, ali kada je preživiš, ona ti da novu perspektivu na život. Naučiš da ceniš stvari koje ranije nisu bile važne. Zdravlje postaje tvoje najdragocenije blago“, kaže ona sa dubokim uverenjem.

Iako bi, prema njenim rečima, mogla mnogo da govori o svojoj bolesti i iskustvu, ona ističe da je njen cilj da pomogne drugima, a ne da izazove sažaljenje. „Ne želim da pričam o svojoj borbi da bih izazvala saosećanje, već da bih ljudima pomogla da shvate koliko je važno da čuvaju svoje zdravlje i da ga ne shvataju zdravo za gotovo. Svi mi često zaboravimo na svoje zdravlje, dok ne dođe trenutak kada ga izgubimo. Zato mislim da je važno učiti ljude da cene i čuvaju svoje telo“, dodaje ona.

Nada takođe ističe da su bolesti poput raka, pa i mentalnih problema, često tabu teme u društvu, što smatra velikom greškom. „Mentalno zdravlje je veoma važna tema o kojoj treba otvoreno razgovarati. Nema potrebe za stidom i sramotom. Niko ne zna šta ga sutra čeka, niti da li će i on biti suočen sa nekom bolešću. Zdravlje je nepredvidivo i sve nas može pogoditi, zato treba biti empatičan prema svima, bez obzira na njihove probleme“, zaključuje Nada.

Završna poruka i životne vrednosti

Nada Pavlović ima jasnu poruku za mlade ljude koji se nalaze u izazovnim vremenima. „Život je velika borba, i treba biti spreman na sve. Svuda oko nas je stres, pritisak, a to nije lako izbeći. Zato je važno da se čuvamo. Treba se kloniti nasilja u bilo kojem obliku, jer ono ostavlja duboke tragove na svakome ko ga doživi“, kaže ona sa ozbiljnom namerom da pomogne onima koji se osećaju bespomoćno.

Ona se protivi svakom obliku nasilja, posebno kada se odnosi na bolesne ljude, bilo fizički ili mentalno obolele. „Smatram da bi bolesne osobe trebalo da budu zaštićene, a ne da trpe diskriminaciju. Nažalost, bolesni ljudi, posebno oni sa psihičkim poremećajem ili karcinomom, doživljavaju velike nepravde u društvu. Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu. Ljudi beže od bolesnih, umesto da im pruže ruku i pomoć“, kaže Nada, koja se zauzima za to da svi budemo empatični i obazrivi prema onima kojima je pomoć najpotrebnija.

„Moja poruka mladim ljudima je da se trude da uvek ostanu verni sebi i svojim vrednostima. Život nije lak, ali verujte, samo ako se borite i budete strpljivi, on će vam doneti mnogo lepih trenutaka. I nikada ne zaboravite: pomaganje drugima, makar u malim stvarima, čini svet boljim mestom“, zaključuje ona sa velikim uverenjem.

Nadin život, borba, hrabrost i posvećenost pisanju ostaviće dubok trag na svakog onog ko je bude slušao i čitao. Njene reči nisu samo lek za dušu, već svetlo koje osvetljava put onima koji se nalaze u tami.