Život u skladu sa vrednostima kroz pisanu reč sa Veselinom Mandarinom Gost: Vesna Farkaš

 VESNA FARKAŠ: NOVINARSTVO JE MOJA SUDBINA, UMETNOST MOJA SNAGA

Postoje ljudi koji svoj život posvećuju umetnosti, kulturi i društvenim vrednostima, ne mareći za prepreke i izazove na koje nailaze. Vesna Farkaš je jedna od njih. Rođena 22. septembra 1966. godine u Somboru, kroz decenije rada oblikovala je sebe kao novinarku, muzičku saradnicu i rukovodioca amaterskih kulturno-umetničkih društava. Njena profesionalna putanja nije bila uvek jednostavna, ali je uvek bila vođena strašću i integritetom. Iako je studirala ruski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu, sudbina ju je odvela drugim putem—onim koji je vodio ka novinarstvu, umetnosti i društvenoj angažovanosti.

Njeno ime danas se nalazi u prestižnoj Oksfordskoj enciklopediji „Uspešni ljudi u Srbiji”, što je samo jedan od dokaza njenog dugogodišnjeg rada i posvećenosti. Više od 25 godina novinarstvo je njen poziv, a trenutno vodi emisiju „Otvoreni ekran” na Televiziji Kanal 9, gde svakodnevno promišlja o društvu, kulturi i pitanjima od suštinskog značaja.

Ljubav prema umetnosti pobedila je strah

Još od najranijih dana, Vesna je osećala posebnu povezanost sa umetnošću—pozorištem, muzikom, filmom. Ipak, nije odmah mogla da zamisli sebe u javnom poslu. Naprotiv, bila je, kako kaže, „najveći tremaroš na svetu“. Taj strah je bio snažan, ali je ljubav bila jača.

„Ne znam ni sama kako sam uspela da savladam toliku količinu straha. Ali kada nešto volite dovoljno jako, pronađete način da pobedite sopstvene slabosti. Danas znam da se ništa veliko ne može postići bez hrabrosti.”

Vesna se priseća kako je u ranim danima karijere svaki izlazak pred kameru ili pred publiku bio ispunjen neizvesnošću i nervozom. Ipak, vremenom je naučila da kanališe taj strah i pretvori ga u pokretačku snagu. Danas, kada stane pred kameru ili mikrofon, oseća se kao kod kuće.

Živimo u vremenu u kojem svako ima pravo da iznese svoje mišljenje. To je osnovni postulat demokratije, ali Vesna primećuje da se granica između slobode izražavanja i govora mržnje sve češće briše. Kritika je zdrava i poželjna, ali kada se pretvori u uvredu ili manipulaciju, može doneti ozbiljne posledice.

„Ponavljana laž, volšebno i čudom, postane istina. To je ono što me najviše brine. Nekada su ljudi birali kome će verovati, a danas se istina oblikuje prema tome koliko puta nešto bude ponovljeno. A to je opasno.”

Vesna smatra da pravo na javni govor ne treba da bude neograničeno, već da ga moraju pratiti odgovornost i integritet. Samo ljudi koji se rukovode istinom i profesionalnom etikom treba da budu ti koji oblikuju javno mnjenje.

U Srbiji se o mentalnom zdravlju i dalje govori s nekom vrstom nelagode, kao da je u pitanju tema koja treba da ostane skrivena od javnosti. Vesna smatra da je to velika greška i da je krajnje vreme da se o ovom problemu progovori jasno i glasno.

„Sve naše ustanove za mentalno zdravlje deluju kao da su smeštene negde u mraku, daleko od očiju javnosti. Kao da društvo želi da ih sakrije. To je strašno, jer stigma ne pogađa samo bolesnike, već i njihove porodice, njihove prijatelje, čitavu zajednicu.”

Ipak, Vesna je oprezna kada je u pitanju ko treba da priča o mentalnom zdravlju. Smatra da se o ovom osetljivom pitanju moraju izjašnjavati isključivo lekari i medicinski stručnjaci, dok ljudi koji imaju iskustva s mentalnim oboljenjima mogu podeliti svoja svedočenja, ali bez upliva u medicinske ekspertize.

„Svako ko nije stručan, a govori o mentalnom zdravlju, može učiniti više štete nego koristi. Zato moramo biti pažljivi i osloniti se na nauku i medicinu.”

Jedna od Vesninih najjačih uverenja jeste da umetnost ima moć da leči, da inspiriše, da pruži nadu i utehu u najtežim trenucima.

„Umetnost nije samo zabava. Ona može biti spas. Može vam pomoći da pronađete sebe, da razumete druge, da se povežete sa svetom na dubljem nivou. Zato, kad god možete, dajte joj šansu. Možda nećete ni primetiti kada vas je spasla.”

Ona smatra da je umetnost jedno od retkih područja u kojem se istina može izraziti na način koji je dostupan svima—bez agresije, bez manipulacije, bez mržnje. U svetu preplavljenom negativnim vestima, umetnost može biti prostor u kojem se nalazi mir i smisao.

U svojoj dugoj karijeri, Vesna je mnogo puta ostajala bez posla, ali nikada nije pristajala na kompromise koji bi umanjili vrednost njenog rada.

„Mnogi su mi govorili da treba da budem fleksibilnija, da prihvatim neke stvari zarad boljeg položaja ili plate. Ali ja nikada nisam mogla. Novinarstvo nije samo profesija, to je odgovornost. I nikada ne bih mogla da uradim intervju koji mi nije ‘udoban’, koji nije u skladu sa mojim vrednostima.”

Njeno novinarstvo uvek je bilo vođeno istinom i profesionalizmom, i nikada nije pristala da se „proda” zarad boljeg položaja ili beneficija.

„Nikada se nisam prodala, i neću. Ovaj posao može biti težak, ali je i prelep. A ja sam mu se davno zavetovala.”

Vesna primećuje da su mladi danas mnogo smeliji nego što su bile prethodne generacije. Dok su njeni vršnjaci ćutali i trpeli, današnja omladina se ne boji da podigne glas.

Svako ko trpi bilo kakvu vrstu nasilja ili odbacivanja mora da govori o tome! Čak i kada mislite da nema izlaza, uvek postoji neko ko će vas saslušati. Zato ne odustajte. Niste sami. Nikada nije bilo da nije bilo nekako.

Vesna veruje u ljude, u umetnost i u hrabrost. Njena poruka svima koji je čitaju jeste da veruju u sebe i da ne odustaju od svojih snova.

„Samo hrabro napred! Čuda postoje – samo ih pustite da dišu, stvaraju i ulepšavaju ovaj, možda pomalo izgubljeni, ali i dalje prelepi svet.”