Живот у складу са вредностима кроз писану реч са Веселином Мандарином Гост: Ђакон Александар Цигановић

 ЂАКОН АЛЕКСАНДАР ЦИГАНОВИЋ: “ЧОВЕК КОЈИ СЕ ОСЛОНИ НА БОГА, НИКАДА НИЈЕ САМ”

Ђакон Александар Цигановић рођен је 1991. године у Сремској Митровици, где је завршио основно и средње образовање. Његова љубав према духовности, музици и хуманистичким наукама одвела га је на Православни богословски факултет у Београду, где је завршио сва три нивоа студија – виши, високи и мастер. Данас служи као ђакон при храму Светог Првомученика и Архиђакона Стефана и преноси веру младима као вероучитељ у две средње школе у Сремској Митровици и основној школи у Лаћарку. Поред тога, бави се писањем и компоновањем духовних и патриотских песама.

ПОЗИВ КОЈИ ЈЕ ПРОЖЕТ ЉУБАВЉУ ПРЕМА БОГУ

Одлуку да свој живот посвети Богу и духовном учењу донео је из дубоке жеље да се приближи Божјој истини и боље разуме себе и свет око себе. Посебно га је привукла црквена (хорска) музика, као и интересовање за философију, психологију и социологију, што га је подстакло на даље образовање и усавршавање.

СЛОБОДА ГОВОРА И ОДГОВОРНОСТ РЕЧИ

Ђакон Александар сматра да сваки човек има право да изнесе своје мишљење, али да та слобода носи и одговорност. У савременом друштву, често се дешава да људи говоре о темама које не познају довољно, што може довести до ширења дезинформација и конфузије. Према његовим речима, важно је да се мишљења темеље на знању, искуству и чињеницама, а не на површним судовима и предрасудама.

МОЋ ОСУДЕ И ОПАСНОСТИ НЕПРОМИШЉЕНИХ РЕЧИ

Осуда је, како истиче, велики грех у који сви понекад упадају. Посебно у временима поста, важно је водити рачуна о речима које се изговарају, јер једна непажљива реч може изазвати велику штету, а клевета може имати несагледиве последице. Свети оци су често упозоравали да се човек никада није покајао због ћутања, али се често кајао због изговорених речи.

Међутим, он напомиње да ћутање није увек решење – неправди се мора стати на пут, јер је правда једна од темељних вредности којима треба тежити. У медијима би, по његовом мишљењу, требало да буде места само за људе који имају шта да кажу и чије речи имају смисао и тежину. Савремени медији, нажалост, често дају простор сензационализму и садржајима који подстичу насиље, неморал и деградацију вредности.

МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ – ТЕМА КОЈА НЕ СМЕ БИТИ ТАБУ

Ђакон Александар наглашава да се данас многи људи усуђују да говоре о менталном здрављу без довољно знања и искуства. Сматра да особа која говори о овој теми мора првенствено бити ментално стабилна и имати животно искуство које ће њене речи учинити релевантним. По његовом мишљењу, лични пример је најважнији – теоријско знање без практичне примене није довољно.

Посебно истиче да је важно разговарати о менталном здрављу без осећаја стида. Као вероучитељ, често подстиче ученике да не крију своје проблеме, већ да потраже помоћ. Он наглашава да признање проблема није знак слабости, већ храбрости. Исповест види као духовни лек за напаћену душу, јер се кроз њу добија опроштај и унутрашњи мир.

МОЋ ПИСАНЕ РЕЧИ И ПОДРШКА КОЈУ ОНА НУДИ

Већ петнаест година ђакон Александар пише поучне текстове на православним страницама које води, и сведочи о томе колико реч може помоћи онима који пролазе кроз тешке тренутке. Људима је често довољно да знају да нису сами, да их неко разуме и пружа им утеху. Он наглашава да је човеково највеће богатство могућност да своју радост, али и своју тугу, подели са неким. У свом раду увек издваја време за оне којима је потребан савет, утеха или реч охрабрења.

ПОВРАТАК ИСТИНСКИМ ВРЕДНОСТИМА

Осврћући се на савремено друштво, ђакон Александар истиче да су данас често на цени погрешне вредности. Особе сумњивог морала и образовања добијају медијски простор, док су они који негују праве вредности често у сенци. Он подсећа да је некада било потребно годинама радити на себи како би се стекло поштовање, док се данас популарност често стиче преко ноћи, без икаквог стварног доприноса друштву.

– ВЕРА, НАДА И ЉУБАВ

За све младе људе који пролазе кроз стрес, насиље, одбацивање или било коју врсту животних изазова, ђакон Александар има једну поруку – утеху треба тражити у Богу. Људи могу разочарати, али Бог никада не оставља онога ко му се обрати са вером. Вера, нада и љубав су три стуба на којима се гради снажан дух.

Он подсећа да је и сам Христос прошао кроз неправде, одбацивање и страдање, али је након свега Васкрсао, победивши зло и смрт. Његов пример треба да буде светлост и утеха свима који пролазе кроз искушења. Ђакон Александар завршава своје обраћање позивом да се негује молитва, јер је она директна веза човека са Богом, који је највећи исцелитељ сваке боли и сваког проблема.

“Живот није лак, али уз Бога, никада нисмо сами.”